Diplomirana domaćica – Kad te jesen sačeka nespremnu
Može li mi neko da kaže – šta se dogodilo sa ovim letom? Kuda je pobeglo?
Pobeglo leto
Nisam još stigla ni pošteno da se nagunđam zbog vrućina, a sad odjednom stavljam zimski prekrivač na krevet i oblačim debele čarape. Godišnje doba odlučilo da se promeni baš kad sam ja ležerno izašla napolje u japankama. I naravno, ukvasila se do kosti i smrzla na putu do kuće. Sad već par dana ne izlazim bez dugih rukava i Nisite u džepu.
Kome najteže pada kraj leta?
Iako je prošlo mnogo godina otada (neću baš tačno navoditi koliko), nagla promena sa leta na jesen uvek me malo vrati u detinjstvo i onaj osećaj kad počinje nova školska godina. Prvi pad temperature kao da donese miris školskih knjiga i svezaka, i onu blagu nervozu u stomaku zbog vraćanja u školske klupe i ranog ustajanja. Za mene su ti dani prošlost, ali za moje Princezu 2 nisu, a Princezu 1 tek čekaju (ona će još koju godinu uživati u radostima vrtića).
Iako voli školu više nego što sam je ja volela (a to nije teško) vidim da Princezi 2 nije svejedno i da bi sigurno još mao odložila jesen i početak škole. Danas sam htela da je malo pomirim sa tom idejom i da je odvedem u šoping po novu školsku torbu, sveske i možda malo nove garderobice, ali nije se baš previše oduševila. Dok pokušavam da joj obučem dugačke pantalone, a ona se opire i traži letnju haljinicu, iako se sva naježila od hladnoće: “Ma šta će mi to, mama, leto je još!”
Hiperaktivnost ili vrcava ličnost?
Tvrdoglava po prirodi (na mamu) uvek se malo teže nosi sa promenama koje nije sama sebi u nekom trenutku zacrtala. U prvom razredu imali smo malo više problema. Nije imala poteškoća sa samim gradivom, ali imala je poteškoće sa prihvatanjem da na određenom času mora da radi baš to i to. Zašto bi na času matematike morala da uči brojanje, a baš se raspisala sa novim slovima koje je naučila, ili, zašto bi morala da uči pesmice na muzičkom ako joj se baš crta! I nikako da shvati tu frazu “sve u svoje vreme” i čemu to uopšte služi… Uvek kao navijena i u stotoj brzini, nikad joj nije bio potreban napor da se pokrene i da nešto radi, samo što joj se uvek radilo sto drugih stvari osim baš te koja joj je u tom trenutku zadana, ili bi počela da radi tu stvar, pa bi joj dosadilo nakon 5 minuta, jer se pojavilo nešto zanimljivije…
Tako smo, u razgovoru sa učiteljicom, počeli da sumnjamo da je naša Princeza 2hiperaktivna, odnosno da ima ADHD. Iako sve razume i uz to je izrazito kreativna, nikako tu pamet i kreativnost da usmeri na školske zadatke koji se traže po rasporedu. Mirno sedenje za nju je viša matematika, a nikako da shvati da neke misli može i zadržati u svojoj glavi, odnosno da ne mora sa celim razredom da podeli baš sve što joj padne na pamet (ili da barem digne ruku pre toga). Briga nas je odvela i do dečjeg psihologa. Nakon što je proveo 45 min sa njom – malo su razgovarali, malo crtali, psiholog nam je vratio Princezu 2 sa izjavom:
“Vaše dete je potpuno zdravo i normalno.”
Pažnje nikad dosta
Dobili smo savet da upišemo Princezu na dodatne aktivnosti gde bi mogla da izbaci višak energije, da pokušamo svaki dan da joj strukturamo vreme tako da joj raspored uđe u naviku. Takođe, napomenuo nam je da pazimo na njenu ishranu koja je jako bitna za rad mozga – puno voća, žitarica i mesa i da, pre svega, budemo srećni što imamo zdravo i živahno dete puno energije i entuzijazma. Disciplina će, kaže, doći sa vremenom.
Salveo CEE
