Hronično nedisanje na puna pluća
Dvoje od troje dece koja imaju astmu ne leči se na dobar način – tako pokazuju istraživanja.
„Soba za disanje” je naziv istraživanja koje je pokazalo da 69% dece izbegava sport zbog problema s astmom, 42% izostaje s nastave, a 6% roditelja misli kako je stanje njihove dece vrlo ozbiljno – a u stvarnosti to nije tako.
Neretko naše najmlađe muče česte prehlade, kašalj i problemi s disanjem. Teško je detektovati kada je reč o trenutnom, a kada o hroničnom stanju. Što su deca mlađa, to je teže prepoznati simptome koji ukazuju baš na astmu.
Ona je ranoranilac, neprimetna i tiha
Astma se može javiti već u uzrastu odojčeta i nešto češće kod predškolaca. Kad su mlađi, češće obolevaju dečaci, a u tinejdžerskom uzrastu je podjednaka učestalost obolevanja kod dečaka i devojčica.
Javlja se kao posledica izloženosti alergenima, fiskulturi, emocionalnom stresu ili hladnom vazduhu, koja zatim dovodi do upale sistema za disanje – astme.
Deca pritom na sve nadražaje iz okoline postaju osetljivija, poput duvana, alergena hladnog vazduha… Pri pojavi takvih simptoma često i pogrešno se sumnja na bronhitis.
Istorija se nastavlja…
Češće se pojavljuje u porodicama u kojima kod roditelja ili baka i dedova postoji istorija alergija. Prisutni su i dodatni faktori poput naslednog opterećenja i preosetljivosti disajnih puteva.
Ako je jedan roditelj astmatičar, postoji oko 40% šanse da se bolest razvije i kod dece, a ako oba roditelja boluju od astme, čak oko 70 ili 80%. Danas znamo koji su to geni povezani s pojavom alergijskih bolesti. Osim nasleđa, na pojavu bolesti utiču i faktori poput rane izloženosti alergenima iz životne okoline.
Kad znate šta treba da posmatrate – videćete
Briga za dete ne može se opisati rečima, ali nije dobro ni „skakati” na svaki simptom. Predložili bismo neku zlatnu sredinu: budite sumnjičavi! Dakle, ne paničite, ali pomno posmatrajte svoje dete ako primetite neke od sledećih simptoma:
● zamaranje prilikom napora,
● ako detetu pri tom naporu „svira” u grudima,
● kašlje noću,
● pred jutro teže diše,
● nakon smejanja kreće nakašljavanje,
● ako se prehlada često „spušta” na pluća i njeni simptomi traju duže.
Vrlo je važna dobra komunikacija s lekarom. Ukoliko primetite neke od gore navedenih simptoma, dobro je da se obratite pedijatru-alergologu kako bi se odredila tačna dijagnoza.
Pravovremeno reagovanje omogućava vašem detetu srećno i ispunjeno detinjstvo – bez sputavanja. Dete neće biti ometano u najomiljenijim aktivnostima!
Sve, baš sve je lepše kroz igru!
Baš zato što je hroničnog karaktera, vodite se principom – što brže, to bolje (reagovati). Decu već od malih nogu treba naučiti kroz igru da koriste lekove i pumpice – jer je to njihova zaista najomiljenija aktivnost. Dobro je ako na pumpice počnu da gledaju kao na dobre igračke koje im pomažu u nevolji! Tada će deca na sve to gledati kao na deo svoje svakodnevice i tako će steći pozitivnu naviku.
Salveo CEE
