Zagađenje bukom - može li malo tiše?
Zvuk je sve ono što čujemo. Ponekad nam prija, a kada nam unosi nemir možemo ga nazvati bukom. Zanimljivo je da je samo 25% buke stvarno, dok je 75% naša lična percepcija.
U današnje vreme, posebno u velikim gradovima, svi smo izloženi buci i stresu, koji upravo ta buka kod većine nas izaziva. Iako možda deluje bezazleno i nismo o njoj mnogo do sada razmišljali, konstantno izlaganje buci može imati negativan uticaj na fizičko i psihološko stanje čoveka.
Možda mislimo da su samo starije osobe ili mala deca osetljivija na buku, međutim buka smeta svima nama, u manjoj ili većoj meri.
Pored zagađenja životne sredine, zagađenje bukom je nova borba modernog doba.
Šta je buka?
Ne postoji univerzalan prag intenziteta buke nakon kojeg ona postaje štetna, jer percepcija i osetljivost na buku variraju među pojedincima.
Jačina zvuka do 60 db se toleriše i to je najčešće svakodnevna komunikacija. Međutim, ona dnevno doseže i do 85 db kada može biti štetna za sluh, posebno ako je u kontinuitetu više od 8 sati dnevno.
Kada jačina buke pređe i 120 db, ona uzrokuje oštećenja sluha, pa čak i kad smo joj vrlo kratko izloženi.
Kako buka utiče na čoveka?
Buka pogađa sve sfere našeg života. Izloženi smo joj od samog početka dana, dok se vozimo na posao i slušamo sirene nestrpljivih vozača, čekamo gradski prevoz na ulici... Buka nas najčešće dočeka i kada stignemo na posao.
Buka ima negativan uticaj na psihu jer:
- ometa san,
- izaziva nesanicu,
- povećava stres i anksioznost,
- umara nas,
- smanjuje koncentraciju,
- čini nas neproduktivnim.
Verovatno ste doživeli da starija osoba u vašoj porodici želi da joj budete podrška u poseti lekaru. Ukoliko fizički ne postoji razlog da ne ode sama, znajte da je problem u buci.
Dokazano je da stariji ljudi u ambulantama i čekaonicama bolnica se susreću sa visokim nivoom buke, posebno ako u blizini ima i male dece koja su sasvim prirodno glasnija i nestrpljivija dok čekaju.
Sve to, a posebno ako već starosno imaju oštećen sluh, im unosi nemir i nemoć. Strah da se neće snaći, čuti svog lekara.
Kako mi ne možemo uticati na to da utišamo druge ljude, možemo se truditi da sami ne stvaramo dodatnu buku, a ujedno budemo podrška našim voljenima zbog kojih smo tu.
Šta je Kafe efekat?
Ispijate kafu sa prijateljem u kafiću. Oko vas je kao u košnici. Ne čujete šta vam govori od žamora pomešanog sa muzikom, zveckanem šoljica i tanjirića. Prinuđeni ste da pričate 10 – 15 db glasnije da nadjačate buku oko vas. Ljudi za stolom pored vas, takođe, da bi nadjačali vas moraju biti još glasniji za 10-15 db.
Tada, planirano opušteno druženje uz kaficu u obližnjem kafiću postaje ipak stres za sve.
Ovo nazivamo kafe efekat i može se primeniti na bilo koju sredinu u kojoj se nalazimo.
Ovako nam arhitekta, Duška Grujić, jednostavno objašnjava šta je kafe efekat i kako se može primeniti na bilo koju sredinu u kojoj se nalazimo.
Ovaj se efekat može smanjiti upotrebom dobre apsorpcije zvuka.
Istraživanje u Francuskoj na 1.300 ljudi starosti između 18 i 65 godina pokazuje da neakustično okruženje može odbiti ljude da odlaze u kafiće i restorane.
- 81% Francuza kaže da izbegava mesta koja su previše bučna:
- 75% izbegava bučne restorane i žele da u miru uživaju u obroku i društvu.
- 68% izbegava bučne kafiće i očekuje ništa manje od kafića iako su veoma zauzeti.
Od 73% ispitanih posetilaca kafića i restorana u Francuskoj je navelo da:
- glavobolju oseća čak 49%,
- umor 35%,
- nedostatak vitalnosti 11%.
Naravno, zaposleni u ugostiteljskim objektima se svakodnevno susreću sa ovim problemom. Oni navode da osećaju:
- dodatni umor 86%,
- gubitak sluha sa rizikom od gluvoće 63%,
- stres i depresiju (60%).
Buka i trudnoća su povezani
Da li ste znali da beba u stomaku već do 25. nedelje čuje i reaguje na zvukove koji majku okružuju? Zato je vrlo važno okruženje u kojem trudnica provodi vreme, kao i gde majka radi do odlaska na porodiljsko bolovanje.
Okruženje poput fabrika i gradilišta u kojima imamo visok nivo buke gde je buka veća od 90-100 db može prema Nacionalnom institutu za bezbednost i zdravlje na radu (NIOSH) izazvati oštećenje sluha kod bebe.
Ako ste videli da omiljeni bend pravi koncert tokom najlepših 9 meseci vašeg života i ne želite da ga propustite, onda budite ipak što dalje od zvučnika i bine.
Prevremeno rođene bebe čiji mozak i dalje raste i razvija se, posebno su osetljive na glasne zvukove. Nažalost izložene su visokim nivoima buke u bolnicama koja čak doseže i 90 db. Ovu jačinu možete zamisliti kao da vi imate stari usisivač na samo 1 metar od uha, a i taj stari usisivač je tiši, jer ostvaruje jačinu oko 80 db.
Buka izaziva promene u otkucaju srca bebe, krvnog pritiska, zaboravljaju čak i da dišu. Zvuk inkubatora može dovesti do zdravstvenih problema, poremetiti san i dovesti do oštećenja sluha kod novorođenčadi.
Rizik od trajnog oštećenja sluha prevremeno rođenih beba je nekoliko puta veći u odnosu na drugu decu.
Kako buka utiče na životinje i prirodu oko nas?
Buka ne pogađa samo čoveka, već značajno utiče i na životinjski svet i okolinu u kojoj živimo.
Da li ste znali da sečom šuma utičemo i na povećanje buke? Osim što se smanjuje broj stabala, povećava se prosečna temperatura vazduha u gradovima, uništava se stanište za brojne ptice i smanjuje izvor kiseonika. Uništavanjem ovog prirodnog blaga, smanuje se prirodna vazdušna zavesa koja predstavlja prirodnu zaštitu od buke.
Buka se ne tiče samo gradova. Tiče se i mora i okeana.
Buka brodova, kruzera i svih aktivnosti na vodama, poput naftnih bušilica, utiče na eholokaciju, tj. sposobnost da zamislimo ili osetimo sredinu u kojoj se nalazimo samo posredstvom čula zvuka, odnosno odbijanja zvučnih talasa o povšinu.
Delfini i kitovi koriste zvuk da bi se orijentisali, tražili svog parnjaka, hranu, a buka utiče na eholokaciju i zbog toga i na preživljavanje ovih životinja.
Zvučna navigacija sonarnim uređajima koju koriste brodovi predstavlja jedan od najbučnijih zvukova i najštetnijih za podvodni svet.
Nivo te buke doseže i do čak 235 db. Da biste bolje uporedili jačinu buke sa kojom se susreće podvodni svet, zamislite veliki bučni rok koncert koji dostiže 110-120 db. Buka koju trpi morski život je glasnija za preko 100 db. Ovo je razlog što se morske životinje izgube, udalje od svog jata, nasukaju se na obalu...
Zagađenje bukom nije nova borba, ali joj se ne posvećuje dovoljno pažnje. Zato je Biram zdravlje pokrenulo kampanju Može li malo tiše? kojom, uz podršku arhitekte, Duške Grujić, želimo da osvestimo važnost ove teme, kako bismo zajedničkim delovanjem očuvali mir i zadovoljstvo, a smanjili osećaj stresa i anksioznosti koji nam buka izaziva.
I, može li malo tiše?
Salveo CEE
