5 saveta kako da sprečite alergije izazvane suncem
Uobičajeno razmišljanje kako je tamnoputost zdrava i lepa često dovede do toga da se zanemari kolika je opasnost izlaganja suncu.
Dok uživamo u letu i lečimo se zracima sunca, ne smemo da zaboravimo da nerazumno i prekomerno izlaganje sunčevim zracima može da ima negativan uticaj na kožu. Uobičajeno razmišljanje kako je tamnoputost zdrava i lepa često dovede do toga da se zanemari kolika je opasnost izlaganja suncu.
Osim dugotrajnih negativnih posledica koje izlaganje suncu može prouzrokovati, pojava koja se sve češće javlja nekoliko dana ili čak nekoliko sati nakon izlaganja suncu je alergija na sunce (fotodermatoza). Zanimljiva je činjenica da osobe koje pate od alergije na sunce čine čak 20% populacije.
Alergija na sunce u većini slučajeva je urođena i često se javlja u proleće i na početku letakao preosetljivost na UV-A zrake, ali postoje situacije sekundarne preosetljivosti, kada može biti prouzrokovana nekim spoljašnjim faktorima kao što su korišćenje određenih lekova ili kozmetičkih preparata. Sekundarna preosetljivost će uglavnom nestati u trenutku kada se odbace sredstva koja su prouzrokovala reakciju. U oba slučaja, ako se pridržavamo nekih jednostavnih pravila fotodermatoza se može umanjiti ili sprečiti.
Postepeno se izlažite suncu
Alergija izazvana delovanjem ultraljubičastih zraka često se javlja kada naša koža nije pripremljena za takvu vrstu ultraljubičastog zračenja. Vitamin D koji naše telo proizvodi prilikom izlaganja suncu je ključan za imuni sistem i zato je preporučljivo da ne prestajemo sa izlaganjem suncu, ali da to radimo postepeno kako bi se koža navikla na sunčeve zrake. Ako prilikom izlaganja suncu uočite znake alergije, sklonite se što pre.
Izbegavajte jako sunce
Iako je leto i volimo da provodimo vreme na plaži, potrebno je da obratimo pažnju na količinu zračenja u podnevnim satima. Izbegavajte duže izlaganje suncu od 10 do 16 sati i pazite da niste na suncu duže od 15 minuta bez zaštite za vreme najjačeg delovanja Sunčevih zraka.
Koristite visoki zaštitni faktor
Podsetimo se kako umereno izlaganje suncu ipak ima delotvoran efekat na organizam. Zato je neophodno zaštiti kožu kvalitetnim proizvodima u kojima jeizražena UVA i UVB zaštita koja po mogućnosti sadrži vitamine A, B i E.
Oprezno sa kozmetikom
Fotosenzitivnost često može nastati i nakon upotrebe lekova, određenih sapuna, šampona, parfema ili dezodoransa. Kada je reč o kozmetici, izbegavajte korišćenje kozmetike koja sadrži AHA i BHA kiseline, salicilnu kiselinu i retinole. Takođe, pre izlaganja suncu, nisu poželjni hemijski pilinzi, mikrodermoabrazije i slični tretmani. Pri kupovini proizvoda bilo da se radi o kozmetici ili lekovima, svakako se informišite kod lekara ili kozmetičara o svojstvima proizvoda i da li ima fototoksično delovanje.
Prilagodite ishranu
Već smo spomenuli koliko je ishrana bitna za jačanje imunog sistema . Isto važi i zapružanje dodatne zaštite koži. U ovom periodu povećajte unos namirnica koje sadrže:
Vitamin A – istraživanja su pokazala kako povećan unos vitamina A smanjuje rizik od pojave opekotina i alergija na sunce. Betakaroten, koji je preteča vitamina A, možete pronaći u dinji, kajsiji, lubenici, šargarepi i paradajzu. Mali savet, konzumirajte više sokove od povrća i pasirano voće nego isečeno voće i povrće, zato što će tako organizamlakše apsorbovati i iskoristiti beta-karoten.
B kompleks – je skup vitamina preko potreban za zdravlje kože, a namirnice koje ga sadrže su: celo zrno pšenice, grašak, pšenične klice, pasulj, kikiriki i meso.
Vitamin C je antioksidans koji pomaže u zaštitnom delovanju karotena na kožu i takosmanjuje rizik od pojave melanoma. Paprika, kupus, limun, narandža, mandarina, grejp i drugo sezonsko voće sadrže vitamin C. Zdravoj odrasloj osobi preporučuje se dnevni unos od 80 mg vitamina C. Ako niste znali, unos putem namirnica, kao što su kakao, zeleni čaj, soja, bobičasto voće, šljive, jabuke, breskve, takođe pomaže zaštiti kože od UV-zračenja.
Salveo CEE
