Činjenice o nosu koje sigurno niste znali

Nos je grejalica

Prvi humanoidni nos na svojim velikim glavama nosili su neandertalci i taj nos je, baš kao i glava, bio izuzetno veliki. Vreme u kojem su neandertalci živeli bilo je neprijateljsko i ovi praljudi su se morali oslanjati na sva čula, uključujući i šesto, kako bi preživeli. Veličina nosa nije dodavala nikakvu dodatnu vrednost na broj i jačinu čula mirisa. Ovi nosevi su bili toliko veliki zato da bi se neandertalsko telo lakše zagrejalo u tim hladnim i nemilosrdnim uslovima. Naime, vazduh u ono vreme zamrznute Evrope, udahnut kroz nos vrlo brzo bi menjao temperaturu i ulazio u pluća pri sasvim povoljnim stepenima. Iako je od neandertalaca prošlo gotovo 41.000 godina i naš nos je drastično manji, on još uvek ima tu funkciju grejanja tela.

Da li bi ruža jednako mirisala da se drugačije zove?

Ljudi, naročito u poređenju sa životinjama, imaju izuzetno ograničeno čulo mirisa. U brojkama, pasji nos je otprilike 10.000 puta osetljiviji od našeg, no to ne znači da je naše čulo za bacanje. Nove studije ukazuju na to da pojedinac može razlikovati preko trilion različitih mirisa. Impresivna brojka, zar ne? Osim što možemo razlikovati miris baš svakog cveta koji postoji, sposobni smo, na primer, nanjušiti hormonske promene. Takve odlike, ponovo, rezultat su iskonske potrebe za preživljavanjem. Na primer, žena koja prolazi kroz svoj menstrualni ciklus menja miris svog tela kroz svaku fazu ciklusa. Iako aktivno ne možemo definisati o kojem se mirisu radi, naše ponašanje je vrlo često aktivirano tim mirisima. Plodni dani ciklusa tako će, bez nekog posebnog razloga, učiniti ženu privlačnijom muškarcima nego što će ta ista žena biti privlačna u periodu menstruacije. Dakle, vrlo često će nos prevladati vid ili sluh i lepa i uvu prijatna žena privući će daleko više pažnje kada je njeno jajašce spremno za oplodnju. I sve to jer smo doslovno nanjušili priliku za reprodukciju.

Da li ste znali da 85 % ljudi diše naizmenično kroz jednu pa zatim drugu nozdrvu?

Još je zanimljivije da se ciklus disanja menja, ne naizmenično po udahu već kroz prosečno 4 sata. To znači da zapravo 4 sata dišete kroz jednu, a zatim kroz drugu nozdrvu. Ovakvodisanje postižemo erektivnim tkivom unutar našeg nosa. Kad erektivno tkivo natekne u jednoj nozdrvi, ono blokira disanje, dok se u drugoj sužava i omogućava disanje. Takvo disanje ima i značajan efekat na naš mozak i telo. Istraživanja potvrđuju da dok dišete levom nozdrvom, smanjuje se nivo glukoze u krvi, desna hemisfera mozga je daleko aktivnija, koristite manje kiseonika; dok je kod disanja desnom upravo suprotno. Iako je ovakvo disanje sasvim prirodan proces na koji svesno ne utičemo, tvrdnju možete proveriti kućnim eksperimentom: ako legnete na svoj desni bok, nakon 12-15 minuta erektilno tkivo u Vašoj desnoj nozdrvi počeće da otiče i omogućiće levoj nozdrvi otvaranje i disaćete samo na levu nozdrvu. Ako se prebacite na levu stranu, leva nozdrva će se zatvoriti, a desna otvoriti.

ŽELIM NESMETANO DA DIŠEM KROZ NOS!

Divno čulo mirisa

Čulo mirisa, nepravedno zanemarivano u odnosu na sva ostala čula, izuzetno je važno sredstvo koje osigurava egzistenciju.

Mnogo pre ćete namirisati požar nego što ćete ga videti, a i sposobni smo po mirisu da prepoznamo kvarljivost prehrambenih namirnica.

Iz svega navedenog, nije loše spomenuti kako je higijena i zdravlje nosa bitna stavka kvalitetnog života ; zato vodite računa o svom nosu.
Sigurni smo da ćete nakon ovih činjenica sledeći put kad se pogledate u ogledalo gledati svoj nos iz sasvim drugog ugla i s mnogo više poštovanja.

Izvori:

http://www.smithsonianmag.com/science-nature/human-nose-can-distinguish-between-one-trillion-different-smells-180950175/#fXeso6rED8GIPvmZ.99

http://www.todayifoundout.com/index.php/2010/03/about-85-of-people-only-breathe-out-of-one-nostril-at-a-time/

http://www.uu.se/

http://www.livescience.com/9298-neanderthal-nose-enigma-big.html