Da li treba vaditi krajnike ili ne?
Šta je operacija krajnika?
Tonzilektomija (operacija krajnika) je najčešći hirurški zahvat u otorinolaringologiji i jedan od najčešćih hirurških zahvata u dečjem uzrastu uopšte.
Osnovna filozofija ovog hirurškog postupka zadržana je do današnjih dana, samo su se, u skladu s razvojem medicinske tehnike i nauke uopšte, menjale tehničke mogućnosti i instrumentarijum.
Naizgled nezahtevan, hirurški postupak kao što je tonzilektomija postaje problematičan zbog izrazitog posleoperacijskog morbiditeta, koji uključuje posleoperacijski bol, primarno krvarenje (manje od 24 sata) i posleoperacijsku infekciju, koja dovodi do kasnog ili odloženog posleoperacijskog krvarenja (više od 24 sata).
Za razliku od većine operacijskih postupaka u kojima se rana primarno zatvara, tonzilektomija završava otvorenom ranom koja celi bez ušivanja, čime se otvara mogućnost za razvoj postoperacijskih komplikacija.
Bol je rezultat oštećenja sluznice, mišića i nervnih završetaka, nakon čega dolazi do upale i grča mišića ždrela, što dovodi do smanjenja snabdevanja kiseonikom i pojačavanja osećaja bola.
Bol u potpunosti prestaje tek nakon 14-21 dan, kada dolazi do potpunog zarastanja.
Kada treba operisati?
Treba odmeriti da li je veća korist ili šteta od odstranjenja tonzila i u zavisnosti od toga doneti pravu odluku: za tonzilektomiju ili protiv nje.
Tokom istorije gledišta o indikacijama za tonzilektomiju kretala su se između dveju krajnosti. Prema prvoj, tonzile je trebalo odstraniti svakom detetu, jer se tako sprečavaju bolesti tonzila i sve posledice u vezi sa tim (upale zglobova, bubrega, srčanih zalistaka).
Drugu krajnost predstavlja gledište koje zagovara da se tonzile nikom ne odstrane, jer imaju svoju imunološku ulogu. Istina je, naravno, negde u sredini.
U našoj zemlji još uvek vlada uvreženo mišljenje da se tonzile operišu samo ako dete ima stalne gnojne angine i upale grla. Istina je sasvim drugačija.
ČUVAJ SVOJE GRLO!
Veliki broj operacija odnosi se na uklanjanje tonzila i trećeg krajnika zbog otežanog disanja tokom dana i noći, hrkanja i prestanaka disanja dužih od 10 sekundi u toku noći.
U SAD se 80% operacija uradi zbog opstrukcije disanja, a ne upale tonzila. Naravno, isti pacijent može imati i jedne i druge smetnje. Ako su prestanci disanja duži od 10 sekundi (kod dece čak i duži od 5 sekundi), traju duži vremenski period (mesecima i godinama), mogu dovesti do trajnog oštećenja zidova krvnih sudova, mozga, srca i pluća, kao i poremećaja u neurokognitivnom razvoju deteta. Prilikom svakog prekida disanja dolazi do pada zasićenosti krvi kiseonikom, organizam „vapi” za njim, zbog čega usledi duboki udah i „hvatanje” vazduha, koje podseća na davljenika u moru. Zaista, može se slikovito reći da dete celu noć „roni” i „hvata vazduh”. Stoga je ta indikacija za operaciju prepoznata kao izuzetno važna i u odraslom dobu kroz medicinu spavanja.
Kada je obavezno operisati, a kada preporučljivo?
Apsolutne indikacije (ili kada treba obavezno operisati):
• grlobolja uzrokovana tonzilitisom, uz zadovoljene sledeće uslove:
– pet ili više epizoda grlobolje godišnje (tonzilitis mora biti dijagnostički potvrđen barem jednim od sledećih kriterijuma: pozitivan bris na beta-hemolitički streptokok grupe A (BHS-A), gnojni eksudat na tonzilama, telesna temperatura 38 oC ili više, limfadenitis na vratu s barem jednim čvorom veličine 2 cm ili više),
– epizode grlobolje koje utiču na opšte stanje bolesnika i njegovo normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu,
– trajanje simptoma barem godinu dana;
• komplikacije tonzilitisa (peritonzilarni apsces, sepsa);
• trajna opstrukcija / zapušenost disajnih puteva;
• sindrom opstrukcijske apneje (prekida disanja) prilikom spavanja;
• poremećaji okluzije i sumnja na tumor tonzile.
Relativne indikacije (ili kada je preporučljivo operisati):
• hronični tonzilitis – ako bolesnik hronično pati od grlobolje i lošeg zadaha i ako se simptomi ne smanjuju tokom jednogodišnjeg razdoblja;
• trajne kliconoše.
Pre odluke za tonzilektomiju preporučuje se šestomesečno praćenje bolesnika. Jednom kad se indikacija postavi, potrebno je što pre izvesti zahvat kako bi se postigao što veći uspeh.
Apsolutne indikacije za adenoidektomiju (uklanjanje trećeg krajnika) jesu trajna opstrukcija / zapušenost disajnih puteva i sindrom opstrukcijske apneje prilikom spavanja, arelativne: učestale upale srednjeg uva, kao i smetnje u sluhu zbog prisustva sekreta u srednjem uvu.
Vaše telo najbolje vam pokazuje simptome, zato treba da ga stalno slušate. Pazite na svoje grlo!
Salveo CEE
