Diplomirana domaćica – Moja novogodišnja lista 2. deo
U prošlom blogu podelila sam sa Vama svoju skepsu oko pisanja novogodišnjih odluka, i odmah nakon toga krenula da pišem svoju listu, koja me samu poprilično inspirisala!
Oni koji su izdržali sa mnom do kraja bloga, mogli su da pročitaju da su me u pisanju naglo prekinule zaigrane princeze… Evo me sad opet ovde da dovršim svoju listu! Pa, da nastavimo…
Biti genijalna mama
Mogu vrlo bahato reći, nikad nisam sumnjala u to da sam super mama. Svaki dan dajem sve od sebe da bi ta dva mala čuda od mojih devojčica bila srećna, nahranjena, zdrava i da bi im ispunila onoliko želja koliko je u mojoj moći. Pazim da uče, da se kreću, da su dobre sa drugom decom, da je frizurica uvek na mestu i kutija isle junioruvek u torbi… Ali isto tako, ne sumnjam u to da uvek mogu biti još bolja mama. Pronaći bolju reč kad izgubim živce, i možda pronaći bolji način da zavirim u te njihove tvrde glavice i dokučim što je u njima. Možda je tajna u tome da se češće prisetim kako je to biti dete…
Pobrinuti se da princeze odrastu u kraljice
Ovo se nastavlja na prethodno. Osim što ja želim da budem super mama, želim da moje ćerkice budu super osobe i kad ja ne budem stalno uz njih. Ne želim da ih preterano štitim ili da budem naporna mama koja im ne da dišu, ali moram ih dobro usmeravati i gurati kad treba. Moram brinuti da razvijaju svoje interese i da odrastu u žene koje znaju što žele, pa makar im visila nad glavom dok pišu domaće zadatke, makar ih vozila na 5 aktivnosti dnevno i uz sve to povremeno slušala izjave da sam stroga mama koja im ne da da rade šta hoće… Ljubav je i ponekad progutati tešku reč svog deteta, sa uverenjem da će ti biti zahvalno kasnije.
Uvek govoriti ono što mislim
Ok, možda ne baš uvek… Ako vidim da je moj dragi umoran i da se naradio, ne moram da spominjem prljave čarape nasred sobe. Ako me prijateljica pita kakva joj je nova frizura i ja vidim da je strašna, ali već se ošišala i nema nazad, možda ću reći samo da je zanimljiva promena… Ali, ako mi neko nanese nepravdu, pa makar i u najvećoj sitnici, neću gutati bes u sebi i čekati da karma reši stvari. Neko se u pekari ugurao ispred mene – zamoliću ga da stane u red, neorganizovana koleginica mi uvaljuje svoje zadatke, reći ću joj da to nije moj posao, neko u društvu pokušava da ispadne duhovit neukusnim forama – reći ću mu da nije smešno. I osećaću se lakše, bolje i bez težine neizrečenih stvari u sebi… Ako me zaboli grlo od toliko govora, pomoći će mi isla medic
Živeti punim plućima
Znam da ovo zvuči apstraktno, verovatno i kao kliše… Ali ovo je najvažnija odluka. Ona koju sebi zaista moraš ponavljati svaki dan jer sadrži u sebi sve druge odluke. Ne troši živce na nebitne stvari. Ne troši život na lošu hranu i ležanje na kauču. Ne skraćuj ga pušenjem. Nemoj se bojati nepoznatog. Daj sve od sebe za one koje voliš. Ne daj se onima koji to nisu zaslužili. Diši. Ako slučajno zapneš, uzmi Prospan i samo nastavi dalje.
Sve smo rekli, inspiracija je dala svoje, a sada krenimo na akciju.
2019. može da počne!
Salveo CEE
