Uteha u hrani
Sabina Topolovec, 24. novembra 2015, Zdravlje duha
Šta radite kad ste tužni, nervozni i zabrinuti? Imate li pravog prijatelja kome odmah možete da se poverite? Da li idete u šetnju čak i usred dana, kad svi „normalni” ljudi rade? Stvarate nešto i tako pronalazite mir u duši? Uzmete u ruke knjigu koja vas smiruje?
Ništa od navedenog?
Hm, onda sigurno radite ono što rade i mnogi drugi: pojedete parčence ili više parčenceta nečeg slatkog i ukusnog. U stvari, ni sami ne znate koliko parčenceta – i istog momenta ste mirni!
Da li treba razmišljati pre jela ili jesti pre razmišljanja?
Najveći je problem što u trenucima lošeg raspoloženja retki razmišljaju o uzrocima svog raspoloženja ili o posledicama koje donosi preterano jedenje. Možda vam je poznat osećaj, kad zgrabite tablu čokolade i pojedete je pre nego što ste toga svesni. Osećate da tu brigu, taj težak trenutak, može olakšati samo čokolada ili sličan slatki zalogaj.
Kako promeniti naviku?
Kako se izvući iz zagrljaja nezdravih navika koje se tiču ishrane, koje će pre ili kasnije ostaviti tragove na vaše zdravlje, a vrlo brzo će se odraziti i na vaš izgled? Da li bi neko uopšte imao prekomernu težinu, kad bismo razmišljali dugoročno?
Zaustavite se!
Pri napadu „gladi”, koja to obično nije, suviše brzo posegnete za hranom, a treba da prethodno postavite sebi nekoliko pitanja:
• Je li moje telo zaista gladno?
• Da li moja glad krije osećaje koji su me savladali?
• Kako se sada osećam? Kako dišem, jesu li mi zgrčeni mišići, da li je moj stomak opušten ili napet?
Zatim brojte do tri. Drugim rečima, pozabavite se nekoliko trenutaka nečim, ne sedajte odmah za sto. Odslušajte omiljenu pesmu, porazgovarajte sa komšikom kroz prozor i pomozite joj da prostre veš, pomazite svoju decu, učinite nešto što vam prija… Tako ćete isključiti program koji vas tera da prekomerno jedete i kojem se teško odupirete. Naravno, to je sve izvodljivo ako niste pregladneli jer ste preskočili prethodni obrok.
Ukoliko vam je to uspelo, već ste na pravom putu. Ako mirni sednete za sto, taj mir se zadržava i možete se posvetiti samo jelu. Ako živite sami, isključite radio, televizor, telefon, računar, ne gledajte reklame, ne čitajte, ne planirajte, ne mislite o onome što još morate da uradite.
Nemoj da misliš na hranu!
Ali to je prilično težak zadatak, zar ne? U stvarnosti je teško usredsrediti se na ukus, miris, teksturu hrane, ali nije nemoguće. Ako u tome istrajemo, hrana će nam odjednom dobiti novi ukus, osetićemo svaki zalogaj i osvestiti da je jelo zaista ukusno. Shvatićemo da nam nije potreban pun tanjir da se zasitimo, da će nas jednako utešiti i samo jedan keks, a zbog njega se nećemo osećati loše, niti ćemo kasnije biti ljuti na sebe.
Sve je to moguće ako jedemo polako, ako svaki zalogaj temeljno prožvaćemo, ako nam je um miran. A tu je još jedna dobra stvar – savesno počinjemo da se hranimo zdravo, ne kupujemo nezdrave grickalice i radije posežemo za namirnicama koje su korisne za naše telo.